Slomljeno stopalo je povreda kosti, do koje može doći usled saobraćajne nesreće ili jednostavnog
pogrešnog koraka ili pada. Ozbiljnost slomljenog stopala varira. Prelomi mogu biti u rasponu od sitnih
pukotina na vašim kostima do preloma koji probijaju kožu.
Simptomi preloma na stopalu
Najčešći simptomi slomljenog stopala uključuju:
 bolove
 modrice
 otok
 probleme pri hodanju ili stavljanju težine na stopalo
 deformitet, kao što je slomljena kost koja viri iz kože ili stopalo okrenuto na pogrešan način
Vaši simptomi mogu varirati, ali bol, modrice i otok su uobičajeni.
Koji su uzroci preloma na stopalu?
Kada neki predmet zgnječi, savije ili istegne kost izvan prihvatljivog opsega, kosti se lome.
Na primer, nožni prsti se obično lome kao rezultat snažnog i jakog udarca nogom. Prelomi pete su skoro
uvek posledica nepravilnog sletanja na stopalo sa velike visine. Uganuća su druga česta pojava, oni su
rezultat neočekivane nezgode ili iznenadne povrede. Kao i kod preloma usled naprezanja, lomovi se
formiraju kao proces tokom vremena od ponovljenih naprezanja na već prisutnim pukotinama. Trkači,
plesači i gimnastičari su uobičajeni sportisti kod kojih je ovaj vid preloma najčešći. Stresni prelomi
nastaju usled neverovatnog pritiska na stopala.
Koji su faktori rizika za prelom stopala?
Postoji nekoliko faktora koji mogu povećati rizik od preloma stopala:
 Fizički uslovi – stanja uključujući osteoporozu, trijadu sportistkinja i smanjen osećaj u stopalima;
 Sport – učešće u sportovima sa velikim uticajem koji mogu uključivati ponovljeni stres, uvrtanje
ili udarce u stopalo (npr. fudbal, skijanje, fudbal, hokej i gimnastika);
 Naglo povećanje aktivnosti – brzo povećanje količine stresa na stopalu u sportu ili drugim
aktivnostima;
 Neodgovarajuća sportska oprema i tehnika – korišćenje opreme koja nije pravilno postavljena ili
se koristi na pogrešan način može dovesti do povreda uključujući padove i stress frakture;
 Profesionalne opasnosti – poslovi koji uključuju rad sa mašinama ili drugim teškim predmetima;
Koji su tipovi preloma stopala
Iako je svaki prelom težak i zahteva hitnu medicinsku pomoć, sedam tipova preloma stopala su
najzastupljeniji.

 Stres frakture su sitne pukotine kostiju koje nastaju usled stresa koji se ponavlja, posebno kod
sportista. Najčešći simptomi stresnog preloma su postepeni nastanak bola, osetljivosti i otoka,
koji se pogoršavaju tokom fizičke aktivnosti i smiruju tokom odmora.
 Avulzijski prelomi nastaju kada se mali komad kosti odlomi od mišića ili ligamenta. Ova vrsta
preloma se obično viđa kod mlađih osoba tokom sportskih aktivnosti. Simptomi uključuju bol,
otok i modrice oko zahvaćenog područja.
 Džonsova fraktura je prelom pete metatarzalne kosti, koja se spaja sa malim prstom. Obično je
uzrokovan uvrtanjem ili prevrtanjem skočnog zgloba i poznat je po sporom zarastanju i visokoj
stopi recidiva. Glavni simptom je bol izvan stopala, koji se može pogoršati tokom aktivnosti sa
opterećenjem.
 Metatarzalni prelomi. Metatarzalne kosti se nalaze u sredini stopala i odgovorne su za nošenje
težine tela. Prelomi ovih kostiju obično nastaju usled direktne traume ili stresa koji se ponavlja.
Simptomi preloma metatarzalnih kostiju uključuju bol, otok i modrice na vrhu stopala, koji se
mogu pogoršati tokom aktivnosti nošenja težine.
 Prelomi prstiju. Nožni prsti su skloni lomovima zbog svoje male veličine i ranjivosti na ubod ili
udaranje predmeta. Ovi prelomi mogu varirati po težini, od pukotine do potpunog preloma.
Simptomi uključuju bol, otok i poteškoće u kretanju.
 Talar frakture. Prelom talara podrazumeva prelom talusa, koji povezuje nogu i stopalo. Ovaj tip
preloma je obično uzrokovan aktivnostima sa jakim udarcem poput skakanja ili pada sa visine.
Simptomi uključuju jak bol, nemogućnost iznošenja težine na stopalu i otok.
 Prelomi kalkaneala. Kalkaneus ili petna kost je najistaknutija kost u stopalu i odgovorna je za
apsorpciju udara tokom hodanja ili trčanja. Prelomi kalkaneuma mogu nastati usled pada sa
visine ili sportova sa velikim udarom. Simptomi uključuju intenzivan bol, otok i otežano nošenje
težine na zahvaćenom stopalu.
Dijagnostikovanje preloma stopala
Dijagnostikovanje preloma stopala je ključni korak u određivanju pravilnog tretmana i upravljanju
procesom oporavka. Rendgenski zraci su osnovna dijagnostička metoda koja se koristi u otkrivanju
preloma kostiju, uključujući i one u stopalu. Međutim, u nekim slučajevima, posebno kada su prelomi
manje vidljivi na standardnim rendgenskim snimcima ili kada postoji sumnja na oštećenje mekih tkiva,
dodatne dijagnostičke metode kao što su CT (kompjuterska tomografija) i MR (magnetna rezonantna
tomografija) bivaju od presudnog značaja.
CT skeniranje je korisno jer pruža detaljne trodimenzionalne slike kostiju, što omogućava lekarima da
bolje procene tačnu lokaciju, oblik i ozbiljnost preloma. Ovo je posebno važno u slučajevima složenih
preloma ili kada postoji potreba za planiranjem hirurškog zahvata. CT skeniranje takođe može biti
korisno u proceni eventualnih komplikacija, poput pomeranja kostiju ili oštećenja zglobova.
S druge strane, MR je izuzetno koristan u otkrivanju oštećenja mekih tkiva, kao što su ligamenti, tetive,
mišići i hrskavice. MR snimci pružaju detaljne slike ovih struktura, što omogućava lekarima da
identifikuju povrede koje možda nisu vidljive na rendgenskim snimcima ili CT skeniranjima. To je

posebno važno u slučajevima sumnje na istegnuće ligamenata ili drugih oštećenja koje mogu biti
uzrokovane povredom stopala.
Kombinacija rendgenskih snimaka, CT skeniranja i MR snimaka omogućava kompletnu sliku o stanju
stopala, omogućavajući lekarima da postave preciznu dijagnozu i odaberu najbolji plan lečenja za svakog
pacijenta. Ovi dijagnostički alati su ključni u osiguravanju adekvatne brige o pacijentima s prelomom
stopala i pomažu u osiguravanju uspešnog oporavka.
Kako se leči prelom na stopalu?
Opcija lečenja će zavisiti od toga koja je kost u stopalu slomljena i koliko je teška povreda koju ste
zadobili. Može se preporučiti uzimanje lekova za ublažavanje bolova bez recepta. Kada kost zaraste,
fizioterapeut može da vas nauči vežbama koje možete da radite kod kuće.
U nekim slučajevima može biti potreban gips. Za manje frakture stopala možda će biti potrebna samo
uklonjiva proteza ili cipela sa čvrstim đonom.