Angiosarkom je kancerogen tumor koji se nalazi u unutrašnjim zidovima krvnih i limfnih sudova, koji
podržavaju imuni sistem. Ovi vaskularni tumori mogu se razviti bilo gde u telu, uključujući organe.
Najčešće se javljaju na koži glave i vrata, u jetri ili slezini, u grudima ili dojkama. Takođe se mogu
formirati u srcu, glavnim krvnim sudovima kao što je aorta i u kostima.
Angiosarkom je u praksi veoma redak – svake godine, jednom od milion ljudi se dijagnostikuje ovaj oblik
kancera. Iako svako može razviti jedan od ovih tumora, oni su najčešći kod ljudi starijih od 70 godina.
Angiosarkomi su agresivni tumori koji imaju tendenciju da brzo rastu, metastaziraju (šire se) i vraćaju se
u područje operacije nakon uklanjanja. Za razliku od većine drugih vrsta sarkoma, oni se mogu širiti na
širok spektar lokacija u telu, uključujući mozak. Najčešće lokacije metastaza su pluća, limfni čvorovi, kosti
i druga meka tkiva.

Simptomi angiosarkoma
Mali tumori angiosarkoma ili oni duboko u telu možda neće izazvati nikakve simptome. Međutim,
tumori koji rastu ili se razvijaju bliže površini mogu uzrokovati:
 Primetnu izraslinu na koži
 Bol u blizini tumora
 Područje modrica na koži koje izgleda ljubičasto, može postati veće i može krvariti kada se
izgrebe ili udari
 Otok u blizini modrice.

Šta uzrokuje angiosarkom?
U većini slučajeva, uzrok angiosarkoma nije poznat, ali postoje neke stvari zbog kojih je veća
verovatnoća da ćete ga dobiti:
 Lečenje zračnom terapijom
 Limfedem, otok uzrokovan oštećenjem limfnih sudova
 Izlaganje nekim hemikalijama, uključujući arsen, vinil hlorid i torijum dioksid
 Prethodno postojeće lezije.

Tipovi angiosarkoma
Angiosarkomi su zloćudni tumori koji se razvijaju iz endotelnih stanica krvnih sudova. Postoje različite
vrste angiosarkoma, a njihova klasifikacija može se temeljiti na mestu pojave ili histološkim
karakteristikama. Evo nekoliko tipova angiosarkoma:
 Epiteloidni angiosarkom: Ovaj tip angiosarkoma obično zahvata kožu i meka tkiva. Histološki,
stanice su epiteloidnog oblika, što znači da podsećaju na stanice epitela (površinskog sloja tela).

 Kaposijev sarkom: Ovaj angiosarkom povezan je s ljudskim herpesvirusom tipa 8 (HHV-8) i često
se javlja kod pacijenata s imunološkim poremećajima, poput onih s HIV-om. Kaposijev sarkom
obično zahvata kožu i sluzokožu.
 Retiformni angiosarkom: Ovaj tip karakteriše mrežasta struktura tumora pod mikroskopom.
Često zahvata donje ekstremitete i može se proširiti na okolna tkiva.
 Myxoidni angiosarkom: Ovaj tip angiosarkoma karakteše prisutnost mukoidnog (sluzastog)
materijala u tumoru. Može se pojaviti u različitim delovima tela.
 Klasični angiosarkom: Ovaj tip može zahvatiti različite delove tela, uključujući kožu, meko tkivo i
unutarnje organe.
Važno je napomenuti da su angiosarkomi retki, a njihova dijagnoza i lečenje zahtevaju saradnju različitih
medicinskih stručnjaka, uključujući onkologe, hirurge i patologe. Precizna dijagnoza i plan lečenja
temelje se na detaljnoj analizi specifičnosti tumora kod pojedinog pacijenta.

Dijagnostikovanje angiosarkoma
Testovi i procedure koje se koriste u dijagnozi angiosarkoma uključuju:
 Fizički pregled. Zdravstveni radnik će vas detaljno pregledati da bi razumeo stanje.
 Uklanjanje uzorka tkiva za testiranje. Lekar može ukloniti uzorak sumnjivog tkiva za
laboratorijsko testiranje. Ova procedura se naziva biopsija. Testovi u laboratoriji mogu otkriti
ćelije raka. Specijalni testovi mogu dati doktoru više detalja o ćelijama raka.
 Testovi slikanja. Testovi imidžinga mogu dati lekaru predstavu o obimu raka. Najpouzdaniji i
najdetaljniju sliku za meka tkiva daje margetna rezonanca (MR) i nema nikakva zračenja.

Lečenje angiosarkoma
Budući da je ovo retka vrsta raka, lečenje angiosarkoma može biti izazovno i kompleksno. Standardni
tretmani uključuju hirurško uklanjanje tumora, radioterapiju i hemoterapiju. Osim toga, mogu se koristiti
i druge terapije, zavisno o specifičnostima svakog slučaja.
 Hirurško lečenje: Cilj hirurškog zahvata je uklanjanje što je više moguće zahvaćenog tkiva.
Međutim, angiosarkomi su često agresivni i mogu se proširiti na okolna tkiva, što može otežati
potpuno uklanjanje tumora.
 Radioterapija: Zračenje se koristi za uništavanje preostalih ćelija raka nakon hirurškog zahvata ili
kao samostalan tretman ako hirurgija nije moguća. Radioterapija se može primeniti i pre
operacije kako bi se smanjila veličina tumora.
 Hemoterapija: Hemoterapija se koristi za lečenje karcinoma putem lekova koji ubijaju ili
zaustavljaju rast ćelija raka. Međutim, angiosarkomi nisu uvek osetljivi na sve hemoterapijske
lekove, pa se pristup može razlikovati.
 Ciljana terapija: Ova vrsta terapije usmerava se direktno na specifične molekule ili signalne
puteve u ćelijama raka. Ciljana terapija može biti korisna u određenim slučajevima
angiosarkoma.

 Imunoterapija: Ova terapija koristi sopstveni imunološki sistem pacijenta da prepozna i uništi
tumorske ćelije. Imunoterapija je u porastu u lečenju različitih vrsta raka, ali njena efikasnost
može varirati.
Važno je napomenuti da je lečenje angiosarkoma individualizovano i zavisi od mnogo faktora, uključujući
lokaciju tumora, veličinu, stadijum bolesti, opšte zdravstveno stanje pacijenta i druge karakteristike.
Pacijenti trebaju sarađivati sa svojim onkologom kako bi razumeli svoje opcije lečenja i odlučili se za plan
koji odgovara njihovim specifičnim potrebama. Osim toga, u nekim slučajevima može biti korisno
razmotriti uključivanje u klinička ispitivanja kako bi se pristupila inovativnim terapijama i lekovima.