Fibroadenomi su uobičajeni, benigni (nekancerogeni) tumori dojke koji se sastoje od tkiva žlezde i
stromalnog (vezivnog) tkiva.
Fibroadenomi su najčešći kod žena u 20-im i 30-im godinama, ali se mogu naći kod žena bilo kog uzrasta.
Oni imaju tendenciju da se smanjuju nakon što žena prođe kroz menopauzu.
Koji tipovi fibroadenoma postoje?
Postoje tri glavna tipa fibroadenoma: ćelijski, juvenilni i džinovski.
1. Ćelijski fibroadenomi brzo rastu i mogu se dijagnostikovati nakon pregleda rezultata biopsije
tkiva dojke pacijenta. Istraživanja sugerišu da je između 70-90% svih fibroadenoma ćelijski.
2. Juvenilni fibroadenomi su najčešći kod osoba starosti između 10 i 18 godina, i uprkos tome što
imaju bržu stopu rasta, često će se vremenom smanjiti u veličini.
3. Gigantski fibroadenomi su veće veličine od ćelijskih i juvenilnih masa, a pacijenti sa ovim
oblikom obično se podvrgavaju operaciji uklanjanja tumora.
Neke žene mogu imati samo jedan fibroadenom dojke, dok druge mogu imati više. Veličina
fibroadenoma može spontano da fluktuira ili da se promeni kao odgovor na različite nivoe hormona
povezane sa menstrualnim ciklusom.
Nivo bola takođe može da varira između slučajeva. Neke žene mogu imati visok nivo bola, dok druge
mogu biti asimptomatske.
Simptomi fibroadenoma
Evo nekoliko simptoma koji se mogu pojaviti s fibroadenomima:
 Palpabilna kvržica: Najčešći simptom je osetljiva, često gumasta kvržica koja se može osetiti u
dojci. Ove kvržice su obično pokretne i elastične, a mogu varirati u veličini.
 Bol ili nelagoda: Fibroadenomi ponekad mogu uzrokovati bol ili nelagodu u dojci, posebno ako
postanu veliki ili ako pritisnu okolno tkivo.
 Promene veličine ili oblika dojke: U nekim slučajevima, fibroadenomi mogu dovesti do promena
u veličini ili obliku dojke, što može biti primetno.
 Povremeno ispuštanje tečnosti iz bradavica: U retkim slučajevima, fibroadenomi mogu
uzrokovati ispuštanje tečnosti iz bradavica. Ovo ispuštanje obično nije krvavo i može biti bistre ili
mlečne boje.
Važno je napomenuti da mnoge žene imaju fibroadenome koji su asimptomatski, tj. nemaju nikakve
simptome. Međutim, ako primetite bilo kakve promene u dojkama ili imate bilo kakve brige u vezi s
dojkama, važno je konsultovati se s lekarom ili ginekologom radi procene i dijagnoze.

Uzroci stvaranja fibroadenoma

Nije poznato šta uzrokuje fibroadenome, ali se smatra da se oni mogu pojaviti zbog efekata hormona
estrogena.
Grudi se sastoje od žlezda koje proizvode mleko (lobule) i cevi koje prenose mleko do bradavica (kanala).
One su okružene tkivom koje grudima daje njihovu veličinu i oblik.
Fibroadenomi se razvijaju iz lobula. Tkivo i kanali rastu preko lobula i formiraju čvrstu kvržicu.
Dijagnostikovanje fibrodenoma
Fibroadenom se može prvo otkriti tokom fizičkog pregleda ili tokom rutinske skrining mamografije, što
često dovodi do dodatnog testiranja.
Mamograf
Na mamografu, fibroadenomi se pojavljuju kao okrugle mase sa glatkim ivicama. Kontura će biti jasno
definisana, neće biti zamućena i neće zahvatati susedne prostore.
Ponekad su praćene grubim kalcifikacijama (naslage kalcijuma). Fibroadenomi mogu izgledati kao ciste ili
dobro sadržani tumori.
Ultrazvuk
Ultrazvuk dojke se koristi za procenu kvržica dojke. Na ultrazvuku, fibroadenom će se lakše razlikovati od
drugog tkiva zbog načina na koji reaguje na zvučne talase.
Fibroadenomi će se pojaviti kao tamno područje sa određenim obrisom. Izgledaće homogeno (svuda
isto), okruglo i može imati izbočine sa glatkim ivicama.
Magnetna rezonanca (MR)
Lekar takođe može da predloži skeniranje magnetnom rezonancom. MR je dijagnostička metoda koja
omogućava najdetaljniju sliku mekih tkiva i njihovih okolnih struktura.
Biopsija
Dok testovi imidžinga mogu da ukažu na fibroadenom, konačan dijagnostički test je obično biopsija
dojke, procedura za uklanjanje uzorka tkiva za ispitivanje u laboratoriji.
Različite vrste biopsijskih procedura uključuju:
 Biopsija sa jezgrom igle, koja koristi iglu za vađenje uzoraka tkiva
 Aspiracija tankom iglom, slična biopsiji sa jezgrom igle
 Otvorena biopsija, hirurška procedura u kojoj se pravi rez na koži da bi se izvadio uzorak tkiva.
Tip koji vaš lekar odabere zavisiće od karakteristika kvržice, njene lokacije i drugih faktora. Ako imate
povećan rizik od raka dojke, lekar može preporučiti hirurško uklanjanje.

Lečenje fibrodenoma

Većina fibroadenoma ne treba da se leči. Ali lekari mogu preporučiti njihovo uklanjanje u nekim
slučajevima, posebno ako nastave da rastu ili promene oblik dojke.
Ponekad fibroadenomi prestaju da rastu ili se čak sami smanjuju, bez ikakvog lečenja. Sve dok lekar
smatra da su mase fibroadenomi, a ne rak dojke, često se mogu ostaviti na mestu i posmatrati kako bi
bili sigurni da ne rastu. Ovaj pristup je koristan za žene sa mnogo fibroadenoma koji ne rastu. U takvim
slučajevima, njihovo uklanjanje može značiti uklanjanje mnogo obližnjeg normalnog tkiva dojke, što
uzrokuje ožiljke i promene u obliku i teksturi dojke.
Važno je da žene sa fibroadenomom imaju redovne preglede dojki ili testove snimanja kako bi se uverili
da fibroadenomi ne rastu.
Ponekad se jedan ili više novih fibroadenoma mogu pojaviti nakon što se jedan ukloni. To obično znači
da je nastao još jedan fibroadenom – ne znači da se stari vratio.