Ahalazija je redak poremećaj gutanja koji utiče na jednjak (cev između grla i želuca). Kod ljudi sa
ahalazijom, mišići jednjaka se ne kontrahuju pravilno i ne pomažu da se hrana gura prema stomaku.
U isto vreme, prsten mišića na donjem kraju jednjaka, koji se naziva donji ezofagealni sfinkter (LES),
nije u stanju da se opusti da bi pustio hranu u stomak.
Ahalazija tipično pogađa odrasle između 30 i 60 godina, sa vrhuncem u 40-im godinama. Poremećaj
je oko dva puta češći kod muškaraca nego kod žena.
Simptomi ahalazije
Neki simptomi ahalazije su uzrokovani gomilanjem hrane u jednjaku i nemogućnošću da prođe u
stomak. Kako se jednjak puni, on se širi i može postati uvrnut. Ostali simptomi ahalazije su povezani
sa abnormalnim kontrakcijama mišića jednjaka.
Simptomi ahalazije se javljaju tokom ili nakon jela i uključuju:
 Osećaj da je hranu ili tečnost teško progutati i da se zaglavljuju u jednjaku ili da se „lepe“ na
putu do stomaka (ovo je najčešći simptom ahalazije)
 Regurgitacija (hrana i tečnost se vraćaju u usta nakon gutanja)
 Bol u grudima, koji može biti jak i probuditi osobu iz sna
 Gorušica
 Kašalj, posebno noću
 Gušenje ili udisanje hrane ili tečnosti u disajne puteve (aspiracija)
I bol u grudima i regurgitacija su neki od prvih simptoma koje osoba sa ahalazijom može da doživi,
takođe su povezani sa poremećajem gastroezofagealnog refluksa (GERB). GERB je uzrokovan donjim
sfinkterom jednjaka koji je previše labav, dozvoljavajući želudačnoj kiselini da uđe u jednjak. Sa
ahalazijom, sfinkter je previše zategnut.
Simptomi ahalazije mogu postati ozbiljni. Teška ahalazija može dovesti do značajnog bola u grudima,
umora, neuhranjenosti i gubitka težine. Ako čestice hrane uđu u disajne puteve zbog kašljanja i
gušenja tokom jela, to može dovesti do upale pluća — upale u disajnim putevima koja može postati
opasna po život.
Uzroci ahalazije
Uzroci ahalazije su nepoznati, ali postoji nekoliko teorija. Jedna se odnosi na degeneraciju nervnih
ćelija koje se nalaze između slojeva mišića jednjaka. Ove nervne ćelije omogućavaju jednjaku da gura
hranu ka i u stomak.
Neke studije sugerišu moguću vezu između ahalazije i parazitskih ili virusnih infekcija. Ljudi sa
ahalazijom mogu verovatnije pokazati dokaze o prethodnim infekcijama, kao što su antitela na virus
herpes simpleksa, humani papiloma virus, virus malih boginja i drugi.
Takođe postoje dokazi da ahalazija može biti inflamatorni autoimuni poremećaj. Istraživači su videli
znake aktivnosti imunog sistema u nervnim ćelijama koje osnažuju mišiće jednjaka. Takođe, kod
pacijenata sa ahalazijom je 3,6 puta veća verovatnoća da će imati autoimune poremećaje kao što su
uveitis, dijabetes tipa I, reumatoidni artritis, sistemski eritematozni lupus i Sjogrenov sindrom.
Tipovi ahalazije

U svim slučajevima ahalazije, donji ezofagealni sfinkter koji kontroliše prolaz između jednjaka i želuca
ne uspeva da se opusti u pravo vreme. Na osnovu drugih problema koji se dešavaju u isto vreme,
lekari su identifikovali tri tipa ahalazije:
Ahalazija tipa 1 se ponekad naziva klasičnom ahalazijom. Kod ovog tipa, mišići jednjaka se jedva
kontrahuju, tako da se hrana pomera naniže samo zbog gravitacije.
Kod ahalazije tipa 2, pritisak se povećava u jednjaku, što dovodi do njegove kompresije. Ovo je
najčešći tip ahalazije i često izaziva teže simptome od tipa I.
Ahalazija tipa III se ponekad naziva spastična ahalazija jer postoje abnormalne kontrakcije na dnu
jednjaka gde se spaja sa želucem. Ovo je najteža vrsta ahalazije. Kontrakcije mogu izazvati bol u
grudima koji može probuditi osobu iz sna i imitirati simptome srčanog udara.
Dijagnostikovanje ahalazije
Pored temeljnog fizičkog pregleda i pregleda medicinske istorije i simptoma, vaš lekar može
preporučiti sledeće testove kako bolje dijagnostikovao ahalaziju.
Manometrija beleži promene pritiska u grlu i jednjaku prilikom gutanja. Neki smatraju da je
manometrija najpouzdaniji test za ahalaziju, jer može otkriti lokaciju i težinu (ili nedostatak) mišićnih
kontrakcija koje utiču na sposobnost gutanja.
Gornja endoskopija — tanke cevi sa kamerom koja se ubacuje kroz usta se naziva endoskop. Ovaj
test pomaže da se vide abnormalnosti u jednjaku kao što su strikture (suženja) i tumori. Tokom
endoskopije, vaš lekar može izvršiti biopsiju ili ukloniti abnormalno tkivo radi dalje analize.
Bežično pH testiranje ili 24-časovno testiranje pH impedanse za procenu kiselosti u jednjaku tokom
dužeg perioda i isključivanje drugih stanja kao što je GERB.
Gutanje barijuma, slikovni test koji koristi kontrastnu tečnost barijum i rendgenske zrake za stvaranje
slika gornjeg gastrointestinalnog (GI) trakta. Ovaj test može otkriti dramatično suženje jednjaka.
Lečenje ahalazije
Trenutno, nijedan tretman ne rešava ahalaziju u potpunosti, ali postoji nekoliko pristupa za
ublažavanje simptoma, kao što su dilatacija, operacija, injekcije botulinum toksina i lekovi. Cilj
lečenja je normalizacija kontrakcija u jednjaku i pomoć sfinkteru da se opusti i dozvoli da hrana
prođe u stomak.
Dilatacija sfinktera jednjaka
Tokom postupka dilatacije za ahalaziju, pacijent spava dok gastroenterolog ubacuje endoskop u usta
i jednjak i polako naduvava balon u blizini donjeg sfinktera jednjaka. Ovo može smanjiti pritisak u
jednjaku i istegnuti mišiće sfinktera dok se ne opuste dovoljno da omoguće hrani i tečnosti da lakše
prolaze.
Balon dilatacija je verovatno najčešći pristup lečenju ahalazije. Većina pacijenata (65% do 80%)
prijavi značajno poboljšanje u gutanju nakon procedure. Međutim, poboljšanje može biti privremeno
– simptomi ahalazije se mogu vratiti tokom vremena, što zahteva dalje lečenje.
Hirurgija — miotomija jednjaka
Tokom miotomije, gastroenterolog seče mišiće u jednjaku, sfinkteru jednjaka i donjem delu stomaka
kako bi sprečio njihovo zatezanje.

Miotomija ahalazije se može izvesti kroz usta endoskopom (peroralna endoskopska miotomija ili
POEM) ili kroz nekoliko malih rezova u abdomenu (laparoskopska Heller miotomija). Miotomija
donjeg sfinktera jednjaka poremeti dovoljno mišića da ublaži simptome ahalazije, ali ne dovoljno da
izazove refluks kiseline. Ovo je najtrajnije rešenje za ahalaziju, ali nije prikladno za sve pacijente.
Injekcije botulinum toksina
Pokazalo se da ubrizgavanje botulinum toksina u donji sfinkter jednjaka pomaže nekim pacijentima
koji imaju ahalaziju. Ovi tretmani su posebno korisni za starije pacijente i one koji nisu kandidati za
dilataciju ili miotomiju.
Injekcije botulinum toksina za ahalaziju deluju tako što umrtvljuju sfinkter i okolne nerve,
omogućavajući mu da se opusti. Injekcije se rade posebnom iglom koja se ubacuje kroz endoskop.
Imaju ograničen efekat, koji traje oko godinu dana. Ponavljanje injekcija može biti potrebno. Neki
pacijenti mogu osetiti blagi bol u grudima.
Lekovi za ahalaziju
Lekovi uglavnom nisu efikasni u lečenju ahalazije. Neki lekovi koji sadrže nitrate ili blokatore
kalcijumovih kanala mogu pomoći da se privremeno opusti donji sfinkter jednjaka. Međutim, moraju
se uzimati pre svakog obroka, a njihovi neželjeni efekti obično su veći od koristi.