Šta su anomalije krvnih sudova mozga?

Anomalije krvnih sudova mozga su abnormalnosti koje utiču na krvne sudove. Ove promene su obično prisutne pri rođenju, ali često postanu očigledne tek kasnije u životu tokom detinjstva ili čak u odraslom dobu.

Retko se anomalije krvnih sudova mozga razvijaju u odraslom dobu nakon traume ili drugog incidenta. Anomalije krvnih sudova mozga koje uzrokuju bol, narušavaju funkciju kao što su vid ili uzrokuju krvarenje i druge probleme koji mogu zahtevati lečenje.

 

Šta uzrokuje anomalije krvnih sudova mozga?

Većina anomalija krvnih sudova mozga je rezultat lokalizovanog ili regionalnog abnormalnog razvoja vaskularnih i/ili limfnih kanala koji se razvijaju u materici. Obično su prisutni pri rođenju (kongenitalni).

Povreda ili hormonske promene tokom puberteta ili trudnoće mogu učiniti da se anomalije krvnih sudova u tom periodu prvi put i primete.

 

Koji su simptomi anomalija krvnih sudova mozga?

Simptomi anomalija krvnih sudova mozga mogu varirati u zavisnosti od vrste, veličine i lokacije anomalije. Evo najčešćih simptoma:

  • Glavobolje: Mogu biti iznenadne, teške i često drugačije od uobičajenih glavobolja.
  • Napadi (epileptični napadi): Iznenadni i nekontrolisani električni impulsi u mozgu koji mogu izazvati konvulzije, gubitak svesti ili promene u ponašanju.
  • Neurološki deficiti: Slabost ili utrnulost na jednoj strani tela, problemi s govorom, gubitak koordinacije ili ravnoteže, problemi s vidom (gubitak vida ili dvostruki vid).
  • Kognitivne promene: Problemi s pamćenjem, koncentracijom ili razmišljanjem.
  • Krvavrenje u mozgu (hemoragija): Iznenadno i ozbiljno krvarenje koje može izazvati simptome kao što su iznenadna glavobolja, povraćanje, ukočenost vrata, gubitak svesti ili koma.
  • Povraćanje: Često povezano s jakim glavoboljama ili krvarenjima u mozgu.
  • Vrtoglavice i problemi s ravnotežom: Osećaj nesigurnosti ili gubitka ravnoteže.
  • Mentalne promene: Iznenadne promene u ponašanju, razdražljivost, depresija ili anksioznost.

Ako se pojave bilo koji od ovih simptoma, važno je odmah potražiti medicinsku pomoć kako bi se utvrdio uzrok i započelo odgovarajuće lečenje. Rana dijagnoza i tretman mogu značajno poboljšati prognozu i smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija.

 

Anomalije krvnih sudova mozga u trudnoći

Anomalije krvnih sudova mozga same po sebi ne povećavaju direktno šanse za pobačaj. Međutim, komplikacije koje mogu proizaći iz ovih anomalija, kao što su krvarenja ili rupture aneurizmi, mogu ugroziti zdravlje majke i fetusa, što potencijalno može povećati rizik od komplikacija u trudnoći, uključujući pobačaj. Stoga je ključno pažljivo praćenje i odgovarajuće lečenje tokom trudnoće kako bi se minimizovali rizici.

 

Dijagnostikovanje anomalija krvnih sudova mozga

Pošto anomalije krvnih sudova mozga ne izazivaju uvek simptome, lekari ponekad otkrivaju stanje tek nakon što obave testove kako bi proverili neki drugi problem.

Lekari koriste specijalizovane testove za snimanje kako bi videli protok krvi i proverili anomalije krvnih sudova mozga. Ovi testovi slikanja uključuju:

  • Ultrazvuk, uključujući vaskularni ultrazvuk.
  • MR (magnetna rezonanca), uključujući MR angiogram (MRA).
  • CT skeniranje (kompjuterska tomografija), uključujući CT angiogram.
  • Angiogram i/ili venogram.
  • Obični rendgenski zraci (X-zraci).

 

Lečenje anomalija krvnih sudova mozga

Lečenje anomalija krvnih sudova mozga zavisi od specifične vrste anomalije, njene veličine, lokacije i simptoma koje izaziva. Postoji nekoliko pristupa lečenju, od konzervativnog praćenja do invazivnih hirurških procedura.

Medicinski tretmani:

  • Kontrola krvnog pritiska: Visok krvni pritisak može pogoršati stanje vaskularnih anomalija, pa se često koriste lekovi za njegovu regulaciju.
  • Antiepileptici: Ako anomalija izaziva epileptične napade, lekovi za kontrolu napada mogu biti neophodni.
  • Antikoagulansi i antitrombocitni lekovi: Ovi lekovi se koriste pažljivo kako bi se smanjio rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, ali isti mogu povećati rizik od krvarenja.

Hirurške intervencije:

  • Mikrohirurška resekcija: Direktna hirurška intervencija kojom se uklanja anomalija, kao što je arteriovenska malformacija (AVM) ili kavernozna malformacija. Ovo je obično opcija za pristupačne malformacije koje izazivaju simptome.
  • Endovaskularna embolizacija: Minimalno invazivna procedura gde se kateter uvodi kroz krvne sudove do anomalije i ubrizgava materijal koji blokira dotok krvi u anomaliju. Ovo je često korišćena metoda za lečenje aneurizmi i AVM.
  • Klipsovanje aneurizme: Postavljanje klipsa na vrat aneurizme kako bi se sprečilo njeno pucanje. Ovo je invazivna procedura koja zahteva otvaranje lobanje.

Radioterapija:

  • Stereotaktična radiohirurgija: Precizna metoda koja koristi visoke doze zračenja da bi zatvorila vaskularne anomalije poput malih AVM. Ova tehnika je neinvazivna i često se koristi kada su hirurški zahvati previše rizični.

Opservacija:

  • Redovno praćenje: Za male i asimptomatske vaskularne anomalije, lekari mogu preporučiti redovne kontrole i snimanja (npr. MR ili CT) kako bi se pratila svaka promena u stanju anomalije.

Promene u načinu života:

  • Prestanak pušenja: Pušenje može pogoršati vaskularne probleme, pa se preporučuje prestanak.
  • Kontrola faktora rizika: Uključuje zdrave navike ishrane, redovnu fizičku aktivnost i kontrolu hroničnih stanja kao što su dijabetes i visok holesterol.

Odabir odgovarajuće terapije zahteva individualni pristup i saradnju tima stručnjaka, uključujući neurohirurge, neuroradiologe i neurologa. Cilj lečenja je smanjenje rizika od komplikacija kao što su moždani udar ili krvarenje, kao i poboljšanje kvaliteta života pacijenta.

 

Cenovnik naših pregleda pogledajte ovde.