Dojka je organ u ljudskom telu koji je prisutan kod oba pola, ali je posebno razvijen kod žena. Sastoji se
od mlečnih žlezda koje proizvode mleko, kao i od mlečnih kanala kroz koje mleko izlazi iz žlezda i ulazi u
bradavicu. Pored mlečnih žlezda i kanala, dojka sadrži vezivno tkivo, masne naslage i krvne sudove.
Kod žena, dojke imaju ključnu funkciju u dojenju, jer proizvode mleko koje se koristi za ishranu
novorođenčadi. Dojke se razvijaju tokom puberteta pod uticajem hormona, a tokom trudnoće i dojenja
prolaze kroz dodatne promene kako bi se prilagodile potrebi za proizvodnjom mleka.
Šta je tumor dojke?
Tumor dojke predstavlja nekontrolisano množenje abnormalnih ćelija u tkivu dojke. Ova neoplazma
može nastati u različitim strukturama dojke, uključujući mlečne kanale, lobule (žlezde odgovorne za
proizvodnju mleka) i vezivno tkivo. Tumori dojke mogu biti bezopasni (benigni), ali i zloćudni (maligni), s
mogućnošću širenja na druge delove tela.

Koji su tipovi tumora dojke?
Tumori dojke mogu se klasifikovati na nekoliko načina, ali najvažnija podela je na benigne i maligne
tumore.
Benigni tumori dojke
Benigni tumori su nekancerozni i obično ne predstavljaju pretnju po život. Oni se ne šire na druge delove
tela i obično ne zahvataju okolna tkiva. Najčešće vrste benignih tumora dojke uključuju:
 Fibroadenomi: Ovo su čvrste, glatke kvržice koje se često javljaju kod mladih žena. Obično su
bezbolni i mogu se lako pomerati ispod kože.
 Ciste: Tečnošću ispunjene vrećice koje mogu varirati u veličini. Često se javljaju u
premenopauzalnim ženama i mogu biti bolne, posebno pred menstruaciju.
 Intraduktalni papilomi: Male izrasline u mlečnim kanalima dojke koje mogu izazvati iscedak iz
bradavice. Obično su benigne, ali mogu zahtevati uklanjanje ako uzrokuju simptome.
 Lipomi: Ovi tumori se sastoje od masnog tkiva i obično su bezopasni. Mogu biti mekani na dodir i
sporo rastu.
 Fibrocistične promene: Ovo nije pravi tumor, ali se često javlja kod žena, izazivajući bolne,
kvrgave promene u dojkama koje se mogu pogrešno protumačiti kao tumor.
Maligni tumori dojke
Maligni tumori su kancerozni i mogu biti agresivni. Imaju sposobnost invazije u okolna tkiva i
metastaziranja, odnosno širenja na druge delove tela. Najčešće vrste malignih tumora dojke uključuju:
 Invazivni duktalni karcinom (IDC): Ovo je najčešći tip karcinoma dojke. Počinje u mlečnim
kanalima i može se proširiti na okolna tkiva. IDC čini oko 70-80% svih slučajeva raka dojke.
 Invazivni lobularni karcinom (ILC): Ova vrsta raka počinje u lobulama dojke i može se širiti na
druge delove tela. ILC je drugi najčešći oblik raka dojke.
 Duktalni karcinom in situ (DCIS): Ovo je nekancerogeni (in situ) rak koji ostaje unutar mlečnih
kanala i nije se proširio na okolna tkiva. DCIS se smatra ranom formom raka dojke i može biti
tretiran kako bi se sprečilo njegovo napredovanje u invazivni rak.

 Lobularni karcinom in situ (LCIS): Ovo nije pravi rak, već marker povećanog rizika za razvoj raka
dojke. LCIS se nalazi u lobulama dojke i ne raste u okolna tkiva.
 Medularni karcinom: Retka vrsta invazivnog raka dojke koji se može manifestovati kao mekana,
čvrsta masa. Ima tendenciju da raste brže, ali često ima bolju prognozu od drugih invazivnih
karcinoma.
 Mucinozni (koloidni) karcinom: Ova retka vrsta raka dojke se sastoji od kancerogenih ćelija koje
proizvode sluz. Tumori su obično meki i sporo rastu.
 Tubularni karcinom: Ova vrsta raka dojke se sastoji od malih, cevastih struktura i obično ima
bolju prognozu.
 Pagetova bolest bradavice: Ova vrsta raka dojke zahvata bradavicu i areolu i često je povezana
sa duktalnim karcinomom in situ ili invazivnim duktalnim karcinomom.
Svaki od ovih tumora može se razlikovati po izgledu, ponašanju i prognozi, što čini preciznu dijagnozu
ključnom za odgovarajući tretman.

Faze tumora dojke
Klasifikacija tumora dojke u stadijume pomaže u proceni obima bolesti i planiranju tretmana. Postoji pet
glavnih stadijuma:
1. Stadijum 0: Poznat i kao karcinom in situ, ovo je najraniji oblik gde su abnormalne ćelije prisutne
samo u duktusima ili lobulama i nisu se proširile na okolna tkiva.
2. Stadijum I: Tumor je mali (do 2 cm) i nije se proširio na limfne čvorove ili se proširio samo na
nekoliko obližnjih limfnih čvorova.
3. Stadijum II: Tumor može biti veći od 2 cm, ali manji od 5 cm, i može zahvatiti nekoliko limfnih
čvorova.
4. Stadijum III: Veći tumori ili tumori koji su se proširili na veći broj limfnih čvorova, ali nisu došli do
udaljenih organa.
5. Stadijum IV: Metastatski rak dojke, gde se tumor proširio na druge delove tela kao što su kosti,
pluća, jetra ili mozak.

Koji su simptomi tumora dojke?
Simptomi tumora dojke mogu uključivati:
 Zadebljanje ili kvržicu u dojci ili pazuhu
 Promene u veličini, obliku ili izgledu dojke
 Promene na koži dojke, kao što su crvenilo, zategnutost ili naboranost (izgled narandžine kore)
 Promene na bradavici, uključujući iscedak, inverziju (uvlačenje), ili crvenilo
 Bol ili nelagodnost u dojci ili bradavici.

Uzroci tumora dojke

Nastanak tumora dojke može biti posledica različitih faktora, iako tačan uzrok često ostaje nepoznat.
Ključni faktori rizika uključuju:
 Genetska predispozicija: Mutacije u genima poput BRCA1 i BRCA2 mogu značajno povećati šanse
za razvoj tumora dojke.
 Hormonske promene: Dugotrajna izloženost estrogenima i drugim hormonima može doprineti
razvoju tumora.
 Životne navike: Pušenje, konzumacija alkohola, i gojaznost su povezani sa povećanim rizikom.
 Starost: Rizik raste sa starenjem.
 Istorija bolesti: Raniji benigni tumori ili druge bolesti dojke mogu povećati rizik.

Kako se dijagnostikuje tumor dojke?
Dijagnoza tumora dojke koristi različite metode kako bi se precizno utvrdila priroda i obim bolesti.
Proces obično uključuje:
1. Analizu krvi: Testiranje može otkriti prisustvo abnormalnosti.
2. Slikovne tehnike:
 Mamografija: Standardna metoda za otkrivanje abnormalnosti u dojci.
 Ultrazvuk dojke: Koristi zvučne talase za detaljno ispitivanje tkiva dojke.
 Magnetna rezonanca (MR): Pruža visoko precizne slike, posebno korisne za procenu
proširenosti bolesti dojke I njenih okolnih tkiva.
 Multislajsni skener (MSCT): Omogućava detaljno snimanje i analizu potencijalne
rasprostranjenosti tumora.
3. Biopsija: Uzima uzorak tkiva za laboratorijsku analizu kako bi se potvrdila dijagnoza.

Metode lečenja tumora dojke
Lečenje tumora dojke prilagođava se specifičnostima svakog slučaja i može uključivati:
1. Hirurške zahvate:
 Lumpektomija: Uklanjanje tumora zajedno sa delom okolnog tkiva.
 Mastektomija: Uklanjanje cele dojke, ponekad uključuje i limfne čvorove.
2. Hemoterapija: Koristi lekove za uništavanje kancerogenih ćelija i sprečavanje njihove daljnje
proliferacije.
3. Radioterapija: Primena visokih doza zračenja za eliminaciju preostalih kancerogenih ćelija.
4. Hormonska terapija: Cilja na hormonske receptore tumora da bi se sprečio rast tumora kod
hormonski osetljivih tipova.

Tumor dojke kod trudnica i dojilja
Terapija tumora dojke tokom trudnoće i dojenja zahteva poseban pristup kako bi se očuvalo zdravlje
majke i bebe.
1. Dijagnostičke metode:

 Ultrazvuk dojke: Bezbedan je za trudnice i dojilje, pomaže u vizualizaciji tumora.
 MR dojke bez kontrasta: Koristi se za preciznije snimanje tumora, bez rizika za fetus.
2. Planiranje lečenja:
 Hirurgija: Može se izvesti tokom trudnoće, u zavisnosti od stadijuma bolesti.
 Hemoterapija: Ako je neophodna, obično se primenjuje u drugom ili trećem trimestru.
 RadioterapijaPreporučuje se da se lečenje odgodi do perioda nakon porođaja.
 Hormonska terapija: Ova vrsta terapije se obično izbegava tokom trudnoće zbog potencijalnih
rizika za razvoj fetusa.