Skolioza predstavlja bočno zakrivljenje kičme koje se najčešće javlja kod deca i tinejdžera. Naziva se
skolioza i zapravo je abnormalna krivina kičme u obliku slova S ili C. Krivulja se može desiti na obe strane
kičme i na različitim mestima u kičmi. Kod većine ljudi, uzrok skolioze je nepoznat.
Za većinu dece i tinejdžera, uzrok skolioze je idiopatski. To znači da istraživači i doktori ne znaju uzrok.
Međutim, oni smatraju da kombinacija faktora igra ulogu u nastanku bolesti.
Lekari dijagnostikuju skoliozu pregledom deteta ili tinejdžera i uzimanjem rendgenskih snimaka. Ovo
pomaže lekarima da razviju plan lečenja, koji zavisi od lokacije i težine krivine. Deca i tinejdžeri sa blažim
oblicima možda će morati da posećuju svog lekara radi redovnih pregleda, dok drugi mogu zahtevati
učvršćivanje ili operaciju.
Uz lečenje, posmatranje i praćenje lekara, većina dece i tinejdžera ima normalan i aktivan život.
Kako izgleda pregled?
Prilikom dolaska u lekarsku ordinaciju biće traženo od vas da stanete u opušten položaj sa rukama
prislonjenim uz telo, a lekar će potom pažljivo posmatrati vašu kičmu celom njenom dužinom. Pratiće
znake zakrivljenosti kičme, nesimetrije lopatica, nejednake izbočine struka i eventualno odstupanje
trupa. Ovaj pregled omogućava lekaru da proceni postojanje skolioze i da prati eventualne promene
tokom vremena.
Dodatno, lekar može preporučiti dodatne vežbe ili terapije kako bi se ojačali mišići leđa i podržalo
pravilno držanje tela. Važno je napomenuti da su ovi pregledi neinvazivni i ne uzrokuju bol, pružajući
pouzdane informacije o stanju kičme.
Simptomi skolioze
Postoji nekoliko znakova koji mogu ukazivati na mogućnost skolioze. Ako primetite jedan ili više od
sledećih znakova, preporučljivo je da zakažete pregled kod lekara:
 Ramena su neujednačena – jedna ili obe lopatice mogu da vire
 Glava nije centrirana direktno iznad karlice
 Jedan ili oba kuka su podignuta ili neobično visoka
 Rebra su na različitim visinama
 Struk je neujednačen
 Izgled ili tekstura kože koja prekriva kičmu se menja (rupice, dlakave mrlje, abnormalnosti u boji)
 Celo telo se naginje na jednu stranu
U jednoj studiji, oko 23 procenta pacijenata sa idiopatskom skoliozom imalo je bol u leđima u vreme
inicijalne dijagnoze. Utvrđeno je da deset procenata ovih pacijenata ima pridruženo stanje kao što je
spondilolisteza, siringomijelija, vezana vrpca, hernija diska ili tumor kičme. Ako pacijent sa
dijagnostikovanom idiopatskom skoliozom ima više od blage nelagodnosti u leđima, savetuje se detaljna
procena za drugi uzrok bola.
Zbog promena u obliku i veličini grudnog koša, idiopatska skolioza može uticati na funkciju pluća.

Šta uzrokuje skoliozu
Neke vrste skolioze imaju jasne uzroke. Doktori dele krivine u dve kategorije – strukturne i nestrukturne.
Kod nestrukturne skolioze, kičma radi normalno, ali izgleda zakrivljena. Ovo se dešava iz više razloga, kao
što je jedna noga duža od druge, grčevi mišića i upale kao što je upala slepog creva. Kada se ovi problemi
leče, skolioza često nestaje.
Kod strukturalne skolioze, krivina kičme je kruta i ne može se preokrenuti. Uzroci uključuju:
 Cerebralnu paralizu
 Distrofiju mišića
 Urođene mane
 Infekcije
 Tumoru
 Genetska stanja kao što su Marfanov sindrom i Daunov sindrom.
Za idiopatsku skoliozu, porodična istorija i genetika mogu biti faktori rizika. Ukoliko neko u porodici ima
skoliozu, preporučljivo je da se ostatak porodice redovno kontroliše.

Tipovi skolioze
Skolioza je klasifikovana u različite tipove na osnovu uzroka, starosti početka i lokacije zakrivljenosti.
Poznavanje koje vrste skolioze imate pomaže zdravstvenim radnicima da razviju odgovarajući plan
lečenja.
1. Idiopatska skolioza
Idiopatska skolioza je najčešći tip. Oko 80% svih slučajeva skolioze je idiopatsko, nema poznatog uzroka.
Genetika može igrati ulogu, jer ovaj tip ima tendenciju da se pojavljuje u porodicama. Većina slučajeva
se razvija kod dece uzrasta od 10 ili više godina.
Idiopatska skolioza je grupisana u tri tipa, na osnovu starosti pri postavljanju dijagnoze:
 Infantilna skolioza: 3 godine ili mlađe
 Juvenilna skolioza: 4-10 godina
 Adolescentna skolioza: 11-18 godina.
2. Kongenitalna skolioza
Kongenitalna skolioza se javlja pri rođenju kada se jedan ili više kičmenih pršljenova ne formira ili odvoji
pravilno dok se embrion razvija. Otprilike jedno od 10.000 novorođenčadi se rađa sa ovom vrstom
skolioze. Deca sa urođenom skoliozom mogu imati dodatne zdravstvene probleme, kao što su problemi
sa srcem ili bubrezima.
3. Neuromuskularna skolioza

Neuromuskularna stanja koja utiču na nerve i mišiće i narušavaju sposobnost tela da podrži kičmu, kao
što su mišićna distrofija i cerebralna paraliza, mogu izazvati neuromišićnu skoliozu. Ova vrsta skolioze
često napreduje brže od drugih. Zakrivljenost je takođe duža od drugih vrsta skolioza i zahvata celu
kičmu.
4. Degenerativna skolioza
Za razliku od tri tipa skolioze koje se razvijaju pre ili tokom detinjstva, degenerativna skolioza pogađa
donji deo leđa (lumbalnu kičmu) obično kod ljudi starijih od 65 godina. Zakrivljenost je često mala i svaki
bol koji dolazi sa njom počinje polako i predstavlja odgovor na aktivnost.

Dijagnostikovanje skolioze
Skolioza se obično može dijagnostikovati nakon fizičkog pregleda kičme, rebara, kukova i ramena.
Međutim, rendgenski snimci (RTG) će pomoći da se odredi oblik, pravac, lokacija i ugao krivine.
Medicinski naziv za ugao zakrivljenosti kičme je poznat kao Kobov ugao.
Detaljnije istraživanje stanja kičme ili identifikacija eventualnih komplikacija je moguća kroz snimke
magnetne rezonance (MR) ili multislajsnog skenera (MSCT). Preporučljivo je uraditi ove snimke kako bi
lekari pravilno identifikovali stepen ozbiljnosti skolioze i osmislili najbolji plan lečenja.

Lečenje skolioze
Nakon dijagnoze skolioze, bićete upućeni kod ortopedskog lekara, koji će raditi sa vama kako bi odredio
najbolji način lečenja zakrivljene kičme.
Kako se upravlja stanjem zavisi od godina, vrste skolioze koju imate, merenja krivine leđa i drugih
zdravstvenih stanja. Za decu, lekar će uzeti u obzir koliko je verovatno da će pacijent još rasti.
Takođe će razmotriti sve simptome koje imate koji mogu biti uzrokovani teškim krivinama, kao što su
bol, ograničena funkcija tela i problemi sa disanjem. Tretman skolioze spada u jednu od tri kategorije:
 Posmatranje
 Nehirurške opcije, kao što je proteza
 Hirurgija.
Posmatranje
Blage krivine, poput onih koje se nalaze u 90% slučajeva skolioze, obično ne zahtevaju lečenje.
Ako dete ima ovo stanje, lekar može preporučiti pristup sačekajte i vidite. Neka deca razviju „idiopatsku“
skoliozu, što znači da lekari ne znaju šta je izazvalo. To se obično dešava sredinom njihovog naglog rasta,
od 10 do 18 godina.
Lekari će pratiti decu čije se kičme savijaju pod uglovima manjim od 20 stepeni.
Kako se telo deteta menja u pubertetu, kriva može ostati ista ili se pogoršati.

Proteza
Ako krivina deteta meri između 20 i 40 stepeni, lekar bi mogao da preporuči da nose protezu za leđa
kako bi sprečili njegov napredak dok rastu. Ali proteza ne može ispraviti krivinu.
Proteze mogu biti napravljene od tvrde plastike. Oni mogu ostati kruti ili biti elastični i lako se pomerati.
Kakva je potrebna detetu zavisiće od toga koliko je ozbiljna njihova krivina i gde se nalazi. Protezu mogu
da nose između 16 i 23 sata dnevno, dok ne završe sa rastom. Cilj je kontrolisati krivinu kako im ne bi
bila potrebna operacija.
Hirurgija
Kada su krivine između 45 i 50 stepeni, obično se očekuje da će se pogoršati i čak mogu uticati na rad
pluća. U ovakvim slučajevima, vaš lekar može preporučiti operaciju kičmene fuzije, za koju se pokazalo
da zaustavlja povećanje krivina.

Lečenje degenerativne skolioze
Ako ste odrasla osoba sa degenerativnom skoliozom, lekar može preporučiti fizikalnu terapiju, istezanje i
vežbe koje će vam pomoći da izgradite snagu. Lekovi bez recepta i upotreba proteza u kratkim
vremenskim periodima mogu pomoći da ublažite bol.
U slučajevima kada nehirurški tretmani nisu od pomoći onda je potrebna operacija. Hirurgija može
poboljšati ravnotežu kičme i ublažiti nervni pritisak na kičmu, što pomaže kod bolova.
Nakon operacije kičme, trebaće dosta vremena da se oporavite, mnogo naknadnih poseta lekaru i
fizikalne terapije.