Srce je najvažniji mišić u vašem telu, tokom života ispumpaće dovoljno krvi da napuni oko tri
supertankera. Aorta je najveći krvni sud u telu. Iako je čvrsta i izdržljiva, ponekad njeni zidovi mogu
oslabiti i stvoriti aneurizmu aorte. Ovo može izazvati curenje koje izliva krv u vaše telo.
Neke aneurizme aorte pucaju, neke ne. Druge aneurizme podstiču krv da teče iz organa i tkiva,
uzrokujući probleme, kao što su srčani udar, oštećenje bubrega, moždani udar, pa čak i smrt.
Vrste aneurizme aorte
Aneurizma aorte može da nastane na dva mesta u organizmu: u grudnom košu – aneurizma torakalne
aorte i u abdomenu – aneurizma abdominalne aorte.
Aneurizma torakalne aorte – aneurizma aorte u grudima nastaje prema genteskim predispozicijama.
Uslovi sa kojima se ljudi mogu roditi, a koji mogu uticati na aortu uključuju bikuspidni aortni zalistak,
Marfanov sindrom i Loeis-Dietz sindrom.
Drugi uzroci torakalne aneurizme mogu uključivati:
 Visok krvni pritisak
 Infekciju
 Nakupljanje plaka u arterijama (ateroskleroza)
 Visok holesterol
 Iznenadna traumatska povreda
Često pacijent ne zna da ima aneurizmu torakalne aorte jer se simptomi u većini slučajeva ne pojavljuju
dok aneurizma ne postane velika ili ne pukne. Ali kako raste, moguće je primetiti neke znake, uključujući:
 Bol u grudima ili leđima
 Otežano disanje ili gutanje
 Kratak dah
 Kašljanje
 Promuklost
Vaš lekar često može da dijagnostikuje aneurizmu torakalne aorte pomoću testova kao što su rendgenski
snimak, ehokardiogram, CT skeniranje ili ultrazvuk. Takođe je važno pratiti stanje na godišnjem nivou
kako bi se procenio rast.
Rutinski pregledi, posebno za specifična genetska stanja, takođe mogu pomoći vašem lekaru da otkrije
da li su vaše šanse za ozdravljenje veće. Ako jesu, možda će vam prepisati lekove za snižavanje
holesterola i smanjenje krvnog pritiska.
Ako vaša aneurizma postane veliki zdravstveni problem ili brzo raste, možda će vam biti potrebna
operacija. Vaš lekar će zameniti oštećeni deo aorte veštačkom cevčicom. Jednom kada je na mestu, graft
će taj deo aorte učiniti jačim.
Aneurizma abdominalne aorte – može nastati u delu aorte koji prolazi kroz abdomen. Obično nema
znakova koji bi vas upozorili da nešto nije u redu. Ipak, možete osetiti:

 Bol u leđima
 Dubok bol sa strane stomaka
 Osećaj pulsiranja u blizini pupka
Ako aneurizma pukne, možete osetiti mučninu u stomaku ili iznenada razviti intenzivan bol u leđima ili
stomaku. Takođe se može javiti povraćanje, znojenje ili osećaj vrtoglavice.
Doktori zapravo ne znaju šta uzrokuje aneurizmu abdominalne aorte, iako sumnjaju da bi neke stvari
mogle igrati ulogu:
 Zadebljanje arterija, koje lekari nazivaju i aterosklerozom
 Pušenje
 Visok krvni pritisak
 Genetska predispozicija
Lekari takođe smatraju da se rizici povećavaju ako se povredite, imate infekciju ili ako se vaši krvni
sudovi upale.
Ako vam lekar dijagnostikuje abdominalnu aneurizmu, postoji mogućnost stvaranja krvnih ugrušaka.
Mali ugrušci se mogu formirati u predelu aneurizme, odlomiti se i teći u noge, bubrege ili druge organe.
Dijagnostikovanje aneurizme aorte
Kao i kod aneurizme torakalne aorte, vaš lekar ponekad može otkriti aneurizmu abdominalne aorte
tokom rutinskog pregleda. Takođe, lekar može predložiti ultrazvučni skrining, posebno ako je pacijent
muškarac od 65 do 75 godina koji je ikada pušio ili misli da su šanse za dobijanje aneurizme aorte visoke.
CT skeniranje ili MRI takođe može biti pogodan način dijagnostikocanja ovog oboljenja.
Ako pronađu izbočinu koja je mala, možda će želeti da je drže na oku kako bi se uverili da ne postane
veća i da kasnije ne postane problem. Ako je aneurizma velika, možda će vam trebati operacija ili
stentiranje da biste je lečili, u zavisnosti od njene lokacije.
Lečenje aneurizme aorte
Lečenje aneurizme zavisi od toga koliko je velika. Ako je manji od 5 centimetara, lekar će najpre pokušati
da je leči lekovima, kao što su beta blokatori i blokatori kalcijumskih kanala koji snižavaju krvni pritisak i
opuštaju krvne sudove. Ovi lekovi će smanjiti šansu da caneurizma pukne.
Lekar će nastaviti da vas redovno prati kako bi video da li aneurizma raste ili ne. Takođe će vam reći da
izbegavate podizanje teških tereta, koji vrše pritisak na aortu.
Ako aneurizma nastavi da raste i ako imate simptome kao što su bol u grudima, leđima ili vilici, lekar
može odlučiti da vam je potrebna operacija kako bi izbočina bila odstranjena.
Najčešći tip operacije je otvorena operacija abdomena ili grudnog koša, gde lekar otvara grudni koš ili
stomak pacijenta, u zavisnosti od toga gde je problem, uklanja izbočinu u aorti i zamenjuje je cevčicom
od tkanine koja se zove graft.
Ako je aneurizma mala, lekar vam možda neće prepisati lekove, već će umesto toga preporučiti promene
u načinu života, uključujući:

 Odvikavanje od pušenja – bilo koja vrsta upotrebe duvana može povećati verovatnoću
aneurizme.
 Izbegavanje napornih aktivnosti
 Smanjivanje stres – pokušajte da izbegnete stresne i emocionalne situacije koje mogu da izazovu
porast krvnog pritiska i povećaju verovatnoću da vaša aneurizma pukne.
Ako dobijete iznenadni jak bol u grudima, leđima, vratu ili stomaku – ili ako se jednostavno ne osećate
dobro – odmah pozovite hitnu pomoć.