Aorta je najveći krvni sud u telu. On isporučuje oksigenisanu krv iz srca u ostatak tela. Aneurizma aorte
je ispupčeno, oslabljeno područje u zidu aorte. Vremenom, krvni sud napuhne i postoji rizik od pucanja
(rupture) ili odvajanja (disekcija). Ovo može izazvati krvarenje opasno po život i potencijalno smrt.
Aneurizme se najčešće javljaju u delu aorte koji prolazi kroz abdomen (aneurizma abdominalne aorte).
Aneurizma abdominalne aorte se takođe naziva AAA ili trostruka A. Aneurizma torakalne aorte se odnosi
na deo aorte koji prolazi kroz grudni koš.
Jednom formirana, aneurizma će se postepeno povećavati u veličini i progresivno slabiti. Lečenje
abdominalne aneurizme može uključivati hiruršku popravku ili uklanjanje aneurizme, ili umetanje
metalne mrežaste spirale (stenta) da podrži krvni sud i spreči rupturu.

Simptomi aneurizme abdominalne aorte AAA
Aneurizme se mogu razvijati polako tokom mnogo godina, često bez simptoma. Simptomi se mogu
pojaviti brzo ako se aneurizma brzo širi, otvori suze ili curi krv unutar zida suda (disekcija aorte).
Simptomi rupture uključuju:
 Bol u stomaku ili leđima. Bol može biti jak, iznenadni, uporan ili konstantan. Može se proširiti na
prepone, zadnjicu ili noge.
 Nesvesticu
 Lepljivu kožu
 Vrtoglavice
 Mučninu i povraćanje
 Brze otkucaje srca
 Šok.

Koji su uzroci aneurizme abdominalne aorte AAA?
Aneurizma abdominalne aorte (AAA) je stanje u kojem se zid abdominalne aorte, glavne arterije koja
opskrbljuje krv trbušnim organima i donjim delovima tela, proširi ili ispupči. Glavni uzroci AAA su:
 Ateroskleroza: Ovo je najčešći uzrok AAA. Ateroskleroza je proces u kojem se plakovi nakupljaju
unutar arterija, što dovodi do suženja i slabljenja stijenki aorte.
 Pušenje: Pušenje je važan faktor rizika za razvoj AAA. Hemikalije u duvanu mogu oštetiti stijenke
krvnih žila, što povećava rizik od formiranja aneurizme.
 Visok krvni pritisak (hipertenzija): Dugotrajno nekontrolirani visok krvni pritisak može povećati
opterećenje na zidovima aorte, što može doprineti formiranju aneurizme.
 Genetska predispozicija: Postoje dokazi da genetski faktori igraju ulogu u razvoju aneurizme
abdominalne aorte. Ako je neko u porodici imao aneurizmu abdominalne aorte, to može
povećati rizik za ostale članove porodice.

 Starost: Rizik od razvoja AAA povećava se s godinama. Stariji ljudi imaju veći rizik od razvoja
aneurizme.
 Muški pol: Muškarci imaju veći rizik od žena za razvoj AAA.
 Drugi faktori rizika: Ostali faktori rizika uključuju pretilost, nezdravu ishranu, nedostatak telesne
aktivnosti te određena medicinska stanja poput Marfanovog sindroma i Ehlers-Danlosovog
sindroma.
Razumevanje ovih uzroka može pomoći u prevenciji ili ranom otkrivanju AAA, što je ključno za
sprečavanje potencijalno opasnih komplikacija kao što su ruptura aneurizme.

Prevencija od stvaranja aneurizme abdominalne aorte
Prevencija aneurizme abdominalne aorte, što je proširenje (baloniranje) dela aorte u trbušnoj regiji,
izuzetno je važna jer aneurizme mogu biti ozbiljne i opasne po život ako se ne otkriju na vreme. Evo
nekoliko ključnih preventivnih mera:
 Redovni pregledi: Redovne zdravstvene provere, posebno kod osoba koje su u povećanom riziku
(npr. stariji muškarci, osobe s istorijom pušenja ili porodičnom istorijom aneurizmi), mogu
pomoći u otkrivanju potencijalnih problema s aortom prije nego što postanu ozbiljni.
 Zdrav način života: Održavanje zdravog načina života ključno je za prevenciju aneurizmi. To
uključuje pravilnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, održavanje zdrave telesne težine i
izbegavanje pušenja.
 Kontrola krvnog pritiska: Visoki krvni pritisak može povećati rizik od razvoja aneurizmi. Redovno
kontroliranje krvnog pritiska i lečenje hipertenzije može smanjiti taj rizik.
 Kontrola holesterola: Povišene razine holesterola mogu doprineti aterosklerozi, što može
povećati rizik od aneurizmi. Pravilna ishrana i, ako je potrebno, lekovi za kontrolu holesterola
mogu pomoći u smanjenju tog rizika.
 Izbegavanje pušenja: Pušenje je jedan od najvećih faktora rizika za razvoj aneurizmi. Prestanak
pušenja može značajno smanjiti rizik od razvoja aneurizmi i poboljšati opšte zdravlje srca i krvnih
sudova.
 Lečenje drugih zdravstvenih problema: Osobe s određenim zdravstvenim problemima, poput
ateroskleroze ili drugih bolesti srca i krvnih sudova, trebaju redovno pratiti svoje stanje i
pridržavati se preporuka lekara kako bi smanjile rizik od komplikacija, uključujući aneurizme.
 Genetsko testiranje: Osobe s porodičnom istorijom aneurizmi mogu biti kandidati za genetsko
testiranje kako bi utvrdili povećava li njihova genetika rizik od razvoja aneurizmi. Ovo može
omogućiti ranu intervenciju ili preventivne mere.
 Edukacija i svest: Važno je edukovati ljude o rizicima aneurizmi. O važnosti redovnih pregleda i
zdravog načina života kako bi se smanjio rizik od ovog ozbiljnog zdravstvenog stanja.
Ako osoba ima faktore rizika za aneurizme, trebala bi se posavetovati s lekarom kako bi razvila
individualni plan prevencije i redovno pratila svoje zdravstveno stanje.

Dijagnostikovanje aneurizme abdominalne aorte AAA
Lekari obično pronađu aneurizme abdominalne aorte tokom fizičkog pregleda ili na rendgenskom
snimku. Da biste razumeli više o aneurizmu, lekar će pregledati stomak i osetiti puls na nogama.
Možda ćete imati jedan ili više od sledećih testova da biste potvrdili dijagnozu:
 Ultrazvuk abdomena: koristi zvučne talase za proizvodnju slika aorte
 Kompjuterska tomografija (CT) skeniranje abdomena: Serija rendgenskih zraka koja proizvodi 3D
slike koje mogu pokazati veličinu i obim aneurizme
 CTA (kompjuterski tomografski angiogram): Snimanje koje koristi kontrast (boju) da pokaže
detalje o aneurizme koja može pomoći hirurzima da planiraju tretman
 Magnetna rezonanca (MR): MR takođe može dati detaljne slike aorte i okolnog tkiva, često se
koristi kod osoba koje ne mogu ili ne žele biti podvrgnute rendgenskom zračenju.

Lečenje aneurizme abdominalne aorte AAA
Lečenje aneurizme abdominalne aorte može biti različito, a zavisi od veličine aneurizme, simptoma,
zdravstvenog stanja pacijenta i drugih faktora. Evo nekoliko mogućih pristupa lečenju:
 Praćenje: Ako je aneurizma mala (obično manja od 5 cm) i nema simptoma, lekar može
preporučiti redovno praćenje putem ultrazvuka ili CT skeniranja kako bi se pratio njen rast i
promene.
 Operacija: Ako je aneurizma veća ili postoji rizik od rupture, lekar može preporučiti operaciju.
Postoje dve glavne vrste operacija:
1. Otvorena operacija: Ovo je tradicionalni hirurški zahvat u kojem se aneurizma uklanja i
zamenjuje veštačkom cevi (graftom) koja jača aortu i sprečava rupturu.
2. Endovaskularna procedura: Ova minimalno invazivna procedura uključuje umetanje cevi (stenta)
kroz arteriju u preponskoj regiji i vođenje do aneurizme. Stent se zatim proširuje kako bi ojačao
zidove aorte i sprečio rupturu.
 Lečenje lekovima: U nekim slučajevima, lekar može preporučiti lekove kako bi se smanjio rizik od
komplikacija aneurizme, kao što su beta blokatori koji mogu smanjiti pritisak u aorti i smanjiti
rizik od rupture.
 Promena životnog stila: Promene u načinu života, kao što su prestanak pušenja, kontrola visokog
krvnog pritiska, redovno vežbanje i zdrava ishrana, mogu pomoći u smanjenju rizika od razvoja ili
pogoršanja aneurizme.
Važno je da osoba koja ima aneurizmu abdominalne aorte redovno prati uputstva svog lekara i da
redovno odlazi na zakazane preglede kako bi se pratilo stanje aneurizme i primenilo odgovarajuće
lečenje. Ako primetite simptome kao što su bol u stomaku ili leđima, pulsirajuća masa u stomaku ili
druge neuobičajene simptome, odmah se obratite lekaru jer to može biti znak komplikacija aneurizme.