Osteoartritis

Šta je osteoartritis?
Osteoartritis (OA) je veoma često stanje koje može uticati na bilo koji zglob u telu. Najverovatnije će
uticati na zglobove koji nose većinu naše težine, kao što su kolena i stopala. Zglobovi koje često
koristimo u svakodnevnom životu, kao što su zglobovi šake, takođe su često pogođeni.
U zdravom zglobu, premaz od čvrstog, ali glatkog i klizavog tkiva, zvanog hrskavica, prekriva površinu
kostiju i pomaže kostima da se slobodno kreću jedna naspram druge. Kada zglob razvije osteoartritis,
deo hrskavice se istanji i površina postaje grublja. To znači da se zglob ne pomera tako glatko kao što bi
trebalo.
Kada se hrskavica istroši ili ošteti, sva tkiva unutar zgloba postaju aktivnija nego što je normalno dok telo
pokušava da popravi štetu. Procesi popravke mogu promeniti strukturu zgloba, ali često omogućavaju
zglobu da radi normalno i bez ikakvog bola i ukočenosti. Skoro svi od nas će razviti osteoartritis u nekim
zglobovima kako starimo, iako toga možda nismo ni svesni.
Zglobovi pogođeni osteoartritisom će imati grubu ili tanku hrskavicu, a kapsula koja drži zglob zajedno
može biti rastegnuta.

Šta uzrokuje osteoartritis?
Osteoartritis, česti oblik artritisa, proizlazi iz više faktora koji deluju sinergijski, dovodeći do oštećenja
zglobova.
Starost, jedan od ključnih okidača, prouzrokuje postepeno istanjenje zaštitne hrskavice koja inače
omekšava kontakte između kostiju.
Genetika, kao nasledni faktor, ima značajnu ulogu u podložnosti osteoartritisu. Ukoliko postoje
prethodni slučajevi ovog oboljenja u porodici, povećava se rizik od razvoja osteoartritisa kod drugih
članova porodice.
Težina, takođe, ima značajan uticaj, s obzirom da višak telesne mase povećava opterećenje na
zglobovima, posebno na kolenima i kukovima, izlažući ih većem riziku od istrošenja hrskavice.
Prethodne povrede zglobova, poput preloma ili ozbiljnih oštećenja ligamenata, mogu povećati
podložnost osteoartritisu u kasnijem životu.
Nestabilnost zglobova, izazvana genetskim faktorima, može doprineti povećanom riziku od
osteoartritisa.
Pol i hormoni takođe imaju svoju ulogu, s obzirom da žene, posebno nakon menopauze, češće razvijaju
osteoartritis. Hormonske promene tokom menopauze mogu doprineti oštećenju hrskavice.
Sportske aktivnosti koje uključuju intenzivno i ponavljajuće opterećenje zglobova mogu povećati rizik od
osteoartritisa.

Osteoartritis, u krajnjoj liniji, predstavlja kompleksan spoj genetskih, životnih i fizičkih faktora koji
zajedno pridonose njegovom nastanku. Razumevanje ovih uzroka ključno je za prevenciju i upravljanje
ovim čestim zdravstvenim stanjem.

Simptomi osteoartritisa
Glavni simptomi osteoartritisa su bol i ukočenost u zglobovima. Ovo može otežati pomeranje zahvaćenih
zglobova i obavljanje određenih aktivnosti.
Simptomi mogu doći i nestati, što može biti povezano sa stvarima kao što su nivoi aktivnosti, pa čak i
vremenske prilike. U težim slučajevima, simptomi mogu biti kontinuirani.
Ostali simptomi koje zdravstveni radnik može primetiti uključuju:
 pojačan bol i ukočenost kada neko vreme niste pomerali zglobove
 zglobovi koji izgledaju nešto veći ili „kvrgaviji“ nego obično
 zvuk škripanja ili pucketanja ili osećaj u zglobovima
 ograničen opseg pokreta u zglobovima
 slabost i gubitak mišićne mase.
Osteoartritis može uticati na bilo koji zglob u telu. Najčešće pogođena područja su kolena, kukovi i mali
zglobovi na rukama. Često ćete osetiti simptome samo u jednom zglobu ili u nekoliko zglobova u bilo
kom trenutku.

Tipovi osteoartritisa
Primarni i sekundarni osteoartritis predstavljaju dva osnovna tipa degenerativnih oboljenja zglobova, a
njihova suštinska razlika leži u uzrocima i kontekstu razvoja bolesti.
 Primarni osteoartritis
Primarni osteoartritis se razvija nezavisno, bez prepoznatljivog okidača ili specifičnog podsticaja.
Genetski faktori, starenje i biomehanički aspekti, poput prekomernog opterećenja zglobova, smatraju se
ključnim faktorima u nastanku primarnog osteoartritisa.Ovaj tip osteoartritisa može uticati na različite
zglobove, uključujući kolena, kukove, ruke i kičmeni stub.
 Sekundarni osteoartritis
Sekundarni osteoartritis proizlazi iz prethodnih stanja ili faktora koji direktno utiču na zdravlje zglobova.
Povrede zglobova, prethodne hirurške intervencije, metabolički poremećaji, reumatoidni artritis i druge
bolesti zglobova mogu izazvati sekundarni osteoartritis.

Lokacija zahvaćenih zglobova u sekundarnom osteoartritisu može varirati u zavisnosti od osnovnog
uzroka. Na primer, osobe s reumatoidnim artritisom često razvijaju sekundarni osteoartritis u
zglobovima koji su bili pogođeni reumatoidnim procesom.
Razumevanje nijansi između ova dva tipa osteoartritisa ključno je za preciznu dijagnozu i pravilno
upravljanje ovom degenerativnom bolešću zglobova. Lekar će analizirati istoriju bolesti, simptome i
dijagnostičke rezultate kako bi postavio dijagnozu i prilagodio terapiju individualnim potrebama
pacijenta.

Dijagnostikovanje osteoartritisa
Dijagnoza osteoartritisa započinje razgovorom s lekarom, tokom kojeg se istražuju simptomi i faktori
rizika. Nakon toga, sledi fizički pregled zglobova kako bi se procenila pokretljivost i identifikovali mogući
znakovi oboljenja. Ukoliko su potrebne dodatne informacije, lekar može uputiti pacijenta na rendgenski
snimak (RTG) ili multislajsni skener (MSCT) radi detaljnijeg pregleda struktura zglobova i postavljanja
precizne dijagnoze.

Lečenje osteoartritis
Ne postoji lek za osteoartritis, ali mnogi ljudi sa osteoartritisom mogu efikasno upravljati svojim
simptomima. Ovo im može pomoći da nastave sa svakodnevnim aktivnostima i žive zdravo i prijatno.
Budite pažljivi sa svim proizvodima ili tretmanima za koje se tvrdi da potpuno leče osteoartritis – lekar će
vam pomoći da pronađete pravi tretman.
Redovno vežbanje
Redovna vežba je jedan od najefikasnijih tretmana za lečenje osteoartritisa. Održava vaše zglobove i
mišiće zdravim i fleksibilnim i može smanjiti bol. Vežbanje pomaže u sprečavanju i drugih zdravstvenih
problema. Generalno, vežba treba da uključuje:
 istezanje mišića ili joga — da biste održali ili poboljšali svoju fleksibilnost
 jačanje mišića — vežbe sa tegovima i trakama za otpor poboljšavaju mišićnu snagu, što uklanja
pritisak sa zglobova, jača kosti i poboljšava ravnotežu
 aktivnosti poput brzog hodanja, plivanja ili vožnje bicikla — da poboljšate svoju opštu kondiciju i
zdravlje srca i pluća
Dobra je ideja da izaberete aktivnosti sa malim uticajem koje ne opterećuju zglobove. Izaberite
aktivnosti u kojima uživate i koje su zgodne za obavljanje.
Razgovarajte sa svojim fizioterapeutom o tome kako da započnete program vežbanja koji je pravi za vas.
Zdrava ishrana i gubitak težine
Ne postoji dijeta koja će izlečiti osteoartritis. Uravnotežena ishrana pomaže da ostanete zdravi.

Dodatna telesna težina povećava stres na mnoge zglobove – posebno na kolena, kukove i donji deo leđa.
Ako imate prekomernu težinu, gubitak težine može pomoći u smanjenju bolova i ograničiti dalje
oštećenje zglobova.
Budite svesni zasićenih masti koje se nalaze u crvenom mesu, živini i punomasnim mlečnim proizvodima.
Previše njih će povećati nivo nezdravog LDL holesterola, koji je povezan sa povećanim oštećenjem
hrskavice kod ljudi sa osteoartritisom.
Specijalni uređaji i obuća
Štapovi za hodanje mogu pomoći da se smanji opterećenje na kukovima i kolenima i smanji bol kada se
krećete.
Pitajte svog fizioterapeuta za savet o korišćenju pomagala ili potpore.
Upravljanje bolom
Masaže, toplotni paketi i transkutana električna stimulacija nerava mogu pomoći kod bolova.
Grupa lekova za ublažavanje bolova koji se nazivaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu smanjiti
bol, ukočenost i oticanje osteoartritisa. Proverite sa svojim lekarom da li su ovi prikladni za vas. Imaju
mnogo potencijalnih neželjenih efekata, kao što su čir na želucu i krvarenje, problemi sa bubrezima i
problemi sa srcem.
Injekcija kortizona u bolni zglob može vam olakšati bol na nekoliko nedelja, u zavisnosti od toga koji
zglob je zahvaćen. Međutim, postoji ograničenje koliko injekcija možete imati.
Hirurgija
Ako simptomi utiču na svakodnevne aktivnosti i ne mogu se upravljati na druge načine, lekar može da
vas uputi kod ortopedskog hirurga. Postoji nekoliko različitih vrsta operacija za osteoartritis.