Šta je atrofija bubrega?

Atrofija bubrega je stanje u kojem bubreg postaje manji i gubi svoju funkciju zbog smanjenog protoka krvi, hroničnih bolesti, infekcija ili opstrukcije urinarnog sistema. Može biti jednostrana ili obostrana i često dovodi do smanjenja sposobnosti bubrega da filtrira otpadne materije iz krvi.

 

 

Koji su simptomi atrofije bubrega?

Simptomi atrofije bubrega mogu varirati u zavisnosti od stepena oštećenja i da li su pogođeni jedan ili oba bubrega. U ranim fazama može biti bez simptoma, ali kako bolest napreduje, mogu se javiti sledeći simptomi:

  • Bol u leđima ili boku – Može se javiti ako postoji infekcija ili blokada.
  • Često mokrenje ili smanjena količina urina – Zavisno od uzroka i stadijuma bolesti.
  • Oticanje (edemi) – Najčešće u nogama, stopalima i licu zbog zadržavanja tečnosti.
  • Umor i slabost – Zbog nakupljanja toksina u organizmu.
  • Povišen krvni pritisak – Bubrezi regulišu krvni pritisak, pa njihovo oštećenje može dovesti do hipertenzije.
  • Promene u boji i mirisu urina – Može biti tamniji, mutan ili sadržati krv.
  • Mučnina i gubitak apetita – Usled nakupljanja štetnih materija u telu.

Ako primetite ove simptome, važno je da se obratite lekaru radi pregleda i dijagnostike.

 

 

Vrste atrofije bubrega

Atrofija bubrega može se podeliti prema uzroku i stepenu zahvaćenosti bubrega. Glavne vrste su:

  1. Kongenitalna (urođena) atrofija
  • Nastaje zbog genetskih ili razvojnih poremećaja tokom fetalnog razvoja.
  • Bubreg je od rođenja manji i slabije funkcioniše.
  • Može biti jednostrana (češće) ili obostrana (ređe, ali ozbiljnija).

 

  1. Stečena atrofija bubrega
  • Nastaje tokom života usled različitih faktora koji oštećuju bubrege.
  • Glavni uzroci su:
  • Hronične bubrežne bolesti – Dugotrajna upala (glomerulonefritis, pijelonefritis).
  • Smanjen protok krvi – Hipertenzija, ateroskleroza.
  • Opstrukcija urinarnog trakta – Kamenje, tumori, povećana prostata.
  • Infekcije – Česte ili nelečene urinarne infekcije.
  • Refluksna nefropatija – Povratak urina iz bešike u bubrege.
  • Dijabetes – Dugotrajna nekontrolisana šećerna bolest može oštetiti bubrege.

Stečena atrofija može biti jednostrana (jedan bubreg je zahvaćen, dok drugi preuzima funkciju) ili obostrana (oba bubrega su oštećena, što može dovesti do bubrežne insuficijencije).

 

 

Koji su uzroci atrofije bubrega

Atrofija bubrega nastaje kada bubreg postane manji i izgubi funkciju zbog različitih oštećenja. Glavni uzroci su:

  • Smanjen protok krvi – Hipertenzija, ateroskleroza, tromboza.
  • Hronične bolesti bubrega – Glomerulonefritis, pijelonefritis, policistična bolest.
  • Opstrukcija urinarnog trakta – Bubrežni kamenci, tumori, povećana prostata.
  • Refluksna nefropatija – Povratak urina u bubreg, što izaziva ožiljke.
  • Infekcije i autoimune bolesti – Česte urinarne infekcije, lupus.
  • Dijabetes i metabolički poremećaji – Visok šećer u krvi oštećuje bubrege.
  • Lekovi i toksini – Dugotrajna upotreba nefrotoksičnih lekova ili trovanje teškim metalima.
  • Urođeni faktori – Hipoplazija bubrega, genetske bolesti.

 

 

Kako se dijagnostikuje atrofija bubrega?

Atrofija bubrega se dijagnostikuje kombinacijom kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza i snimanja bubrega.

  1. Anamneza i fizikalni pregled
  • Lekar uzima podatke o simptomima (bol u leđima, oticanje, promene u mokrenju).
  • Pregledava se krvni pritisak, jer je hipertenzija čest pratilac bubrežnih problema.

 

  1. Laboratorijske analize
  • Krvne analize :
  • Kreatinin i urea – pokazuju funkciju bubrega.
  • GFR (glomerularna filtracija) – procenjuje koliko dobro bubrezi filtriraju krv.
  • Analiza urina:
  • Prisustvo proteina, krvi ili bakterija može ukazivati na oštećenje bubrega.

 

  1. Radiološke metode
  • Ultrazvuk bubrega – Prikazuje veličinu bubrega i može otkriti suženje ili ožiljke.
  • CT skener ili MR – Komjuterska tomografija ili magnetna rezonanca daju detaljniji prikaz strukture bubrega i mogućih uzroka atrofije.
  • Dopler ultrazvuk – Procenjuje protok krvi kroz bubrežne arterije.

 

  1. Biopsija bubrega (retko)
  • Uzimanje uzorka tkiva za analizu, ako je nejasan uzrok oštećenja.

 

Rana dijagnoza je ključna za usporavanje progresije bolesti i očuvanje funkcije bubrega.

 

 

Lečenje atrofije bubrega

Lečenje atrofije bubrega zavisi od uzroka i stepena oštećenja.

Prvi korak je kontrola osnovne bolesti, kao što su hipertenzija, dijabetes ili infekcije, kako bi se sprečilo dalje propadanje bubrega.

 

Ishrana igra ključnu ulogu. Preporučuje se smanjenje unosa soli i proteina uz adekvatnu hidrataciju.

 

Lekovi se koriste za snižavanje krvnog pritiska, lečenje infekcija i poboljšanje bubrežne funkcije.

 

Ako je uzrok atrofije opstrukcija (kamen u bubregu, tumor), može biti potrebno hirurško uklanjanje prepreke.

 

U težim slučajevima, kada bubreg izgubi funkciju, dijaliza ili transplantacija postaju neophodne opcije.

 

 

Prevencija atrofije bubrega

Prevencija atrofije bubrega fokusira se na očuvanje bubrežne funkcije i sprečavanje uzroka koji mogu dovesti do oštećenja. Ključne preventivne mere uključuju:

  • Kontrolu krvnog pritiska. Redovno praćenje i lečenje hipertenzije smanjuje rizik od oštećenja bubrežnih krvnih sudova.
  • Upravljanje dijabetesom. Održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi smanjuje rizik od bubrežnih problema.
  • Zdrav način života. Pravilna ishrana, redovno vežbanje, prestanak pušenja i smanjenje unosa alkohola.
  • Adekvatan unos tečnosti. Pomaže u održavanju zdrave bubrežne funkcije i prevenciji dehidracije.
  • Lečenje infekcija urinarnog trakta. Pravovremeno lečenje infekcija može sprečiti širenje na bubrege.
  • Redovni pregledi. Osobe sa povećanim rizikom (dijabetes, hipertenzija) treba redovno da proveravaju funkciju bubrega.
  • Izbegavanje nefrotoksičnih lekova. Smanjivanje upotrebe lekova koji mogu oštetiti bubrege (npr. nesteroidni antiinflamatorni lekovi).

Preduzimanje ovih koraka može značajno smanjiti rizik od razvoja atrofije bubrega.