Šta je glioblastom (GBM)?

Najčešći tip kancerogenog tumora mozga, glioblastom počinje u astrocitima, malim ćelijama u obliku zvezde koje se nalaze u tkivima koja podržavaju nervne ćelije mozga. Dok glioblastom može nastati bilo gde u mozgu, najčešće se vidi u frontalnim i temporalnim režnjevima velikog mozga. Pošto se astrociti hrane velikom mrežom krvnih sudova, glioblastom ima tendenciju brzog rasta. Uprkos tome, ovi tumori se retko šire izvan mozga.

Ćelije glioblastoma mogu veoma varirati u svom genetskom sastavu. Pošto neki tretmani koji mogu da unište jednu vrstu ćelija glioblastoma mogu imati mali ili nikakav uticaj na druge, raznovrstan ćelijski sastav glioblastoma može da zakomplikuje njegov tretman. Neuroonkolog kombinuje nekoliko terapija u jedan, sveobuhvatan plan lečenja, a zatim pažljivo prati napredak pacijenta i prilagođava ili precizira plan po potrebi.

Koji su simptomi glioblastoma (GBM)?

Znaci upozorenja glioblastoma mogu varirati u zavisnosti od lokacije i veličine tumora. Mnogi simptomi su povezani sa oticanjem mozga i povećanim pritiskom u mozgu. To može uključivati:

  • Glavobolje
  • Napadi
  • Pospanost
  • Mučnine i povraćanje
  • Gubitak pamćenja
  • Promene ličnosti
  • Slabost na jednoj strani tela
  • Poteškoće u govoru.

Šta uzrokuje glioblastom (GBM)?

Glioblastom počinje u astrocitima mozga, koji su ćelije koje pružaju strukturu i podršku neuronima. U stvari, glioblastom je oblik astrocitoma visokog stepena. Kao i svi kanceri, glioblastom je uzrokovan mutacijama DNK koje rezultiraju nekontrolisanim rastom ćelija.  Osnovni uzroci ovih genetskih mutacija ćelija su uglavnom nepoznati.

Međutim, istraživanje je otkrilo da ćelije glioblastoma imaju više genetskih abnormalnosti od ćelija drugih vrsta raka mozga astrocitoma. Istraživači veruju da je nekoliko različitih genetskih mutacija uključeno u razvoj glioblastoma. Ove genetske mutacije mogu biti uzrokovane:

  • Nasleđeni DNK defekti
  • Kumulativni efekti izloženosti određenim hemikalijama i drugim kancerogenima
  • Izlaganje visokim dozama jonizujućeg zračenja
  • Dodatni okidači koji tek treba da budu identifikovani.

Tačan proces kojim zdrave ćelije postaju kancerogene još nije u potpunosti shvaćen. Kao i kod drugih vrsta kancerogenih tumora, glioblastomi se formiraju kada genetske mutacije uzrokuju da se ćelija odvoji od svog normalnog ciklusa rasta i smrti. Jedna abnormalna ćelija može proizvesti dodatne kopije sebe koje se na kraju mogu akumulirati u tumor. Ćelije glioblastoma ne umiru kada bi trebalo; kao rezultat, tumor može da nastavi da proizvodi nove ćelije i raste u okolna tkiva. Glioblastomi mogu čak proizvesti sopstvene krvne sudove kako bi podržali njihov brzi rast.

Koji su faktori rizika za glioblastom?

Iako tačan uzrok glioblastoma nije jasno definisan, istraživači su identifikovali listu karakteristika koje dele mnogi pacijenti sa ovim oblikom raka mozga. Ove karakteristike su poznate kao faktori rizika. Iako faktori rizika mogu biti od pomoći u određivanju verovatnoće da osoba razvije glioblastom, važno je zapamtiti da:

  • Faktori rizika ne uzrokuju nužno razvoj raka
  • Mnogi ljudi koji imaju jedan ili više faktora rizika od glioblastoma nikada ne razviju rak
  • Neki ljudi razviju glioblastom bez ijednog od poznatih faktora rizika.

Faktori rizika od glioblastoma koje možete promeniti

Do sada, studije nisu dale konkretne dokaze da bilo kakve životne navike mogu uticati na rizik osobe od glioblastoma. Izloženost terapiji jonizujućim zračenjem (posebno na glavi ili vratu) identifikovana je kao faktor rizika od glioblastoma. Neke studije povezuju profesionalnu izloženost određenim hemikalijama sa povećanim rizikom od tumora na mozgu, ali druge studije nisu pronašle takvu korelaciju.

Faktori rizika od glioblastoma koje ne možete promeniti

Glioblastom se može razviti kod osoba bilo kog uzrasta, uključujući i decu. Ali češće se javlja kod odraslih između 65 i 74 godine, a muškarci imaju nešto veći rizik od žena.

Većina ljudi sa dijagnozom glioblastoma nemaju porodičnu istoriju kanceroznih tumora mozga. Međutim, oni koji imaju uže članove porodice sa tumorima na mozgu imaju veći rizik od razvoja iste vrste tumora.

Kako se dijagnostikuje glioblastom (GBM)?

Ako lekar posumnja da pacijent ima glioblastom, dijagnoza se obično može potvrditi ili odbaciti na osnovu rezultata nekoliko testova. U većini slučajeva, dijagnostički proces počinje neurološkim pregledom. Tokom ove procene, lekar će pitati pacijenta o simptomima i istoriji bolesti, a zatim testirati pacijentove reflekse, ravnotežu, koordinaciju, vid, sluh, osećaj i kratkoročno pamćenje. Lekar takođe može da izvrši vizuelnu proveru za znake otoka izazvanog pritiskom na optički nerv.

Samo neurološki pregled nije dovoljan da bi se postavila dijagnoza glioblastoma, ali rezultati će pokazati da li je potrebno dodatno testiranje. Ako rezultati neurološkog pregleda upućuju na potencijalnu dijagnozu glioblastoma, testovi snimanja se tada mogu koristiti za stvaranje dubinske slike mozga. Procedure koje se mogu koristiti u ovu svrhu uključuju:

  • Rendgenski snimci izvedeni uz pomoć kontrastne boje da bi se istakle vene i arterije u mozgu.
  • CT skener (kompjuterska tomografija). Skeniranje koje spaja višestruke rendgenske slike snimljene iz različitih uglova kako bi se dobio trodimenzionalni prikaz mozga.
  • MR (magnetna rezonanca). Testovi koji koriste magnetna polja i radio talase za kreiranje detaljnih slika mozga.

Ako ovi testovi imidžinga otkriju prisustvo abnormalnog rasta na mozgu, može se izvršiti biopsija (test ćelije) da bi se utvrdilo da li je rast kancerogeni i, ako jeste, koja vrsta ćelija je prisutna. Za potvrdu dijagnoze glioblastoma potrebna je biopsija.

Kako se leči glioblastom (GBM)?

Lečenje glioblastoma, agresivnog tipa tumora mozga, obično uključuje više pristupa. Evo nekih od najčešćih metoda:

  • Hirurška resekcija – uklanjanje što većeg dela tumora.
  • Radioterapija – zračenje tumora nakon operacije kako bi se smanjila verovatnoća recidiva.
  • Hemoterapija – lekovi poput temozolomida koji se koriste za uništavanje preostalih ćelija tumora.
  • Ciljana terapija – lekovi koji ciljaju specifične molekularne putanje u ćelijama tumora.
  • Imunoterapija – stimulacija imunološkog sistema da napadne tumorske ćelije.
  • Klinčke studije – učešće u istraživanjima novih tretmana.

Svaki pacijent je jedinstven, pa se pristup lečenju može prilagoditi individualnim potrebama.

 

Cenovnik naših pregleda pogledajte ovde.