Atipična pneumonija je infekcija respiratornog sistema. Često se naziva i hodajuća pneumonija.
Lekari dijagnostikuju i leče upalu pluća na osnovu vrste organizma koji izaziva infekciju. Simptomi su
obično blaži kod atipične pneumonije u poređenju sa tipičnom pneumonijom. U međuvremenu, postoje
neki koraci koje ljudi mogu preduzeti da bi u potpunosti izbegli upalu pluća.
Šta je atipična pneumonija?
Atipična pneumonija je infekcija koja pogađa donje respiratorne puteve.
Vrste bakterija koje ga uzrokuju imaju tendenciju da stvaraju manje teške simptome od onih kod tipične
pneumonije. Ako je atipična upala pluća uzrokovana bakterijom mikoplazma, onda su uobičajene i
infekcije uha i sinusa.
Razlika između tipične i atipične pneumonije
Pneumonija je infekcija pluća uzrokovana patogenom.
Stanje može ostaviti osobu da se oseća umorno. Ljudi sa pneumonijom će možda morati da se odmaraju
nekoliko dana da bi se izborili sa infekcijom. Neki slučajevi zahtevaju hospitalizaciju.
Atipična pneumonija je slična redovnoj pneumoniji, ali ima nekoliko razlika.
Slučajevi atipične pneumonije obično ne zahtevaju hospitalizaciju, a osoba sa njom je malo verovatno da
će biti značajno bolesna. Zbog toga se često naziva hodajućom pneumonijom. Mnogi ljudi sa atipičnom
pneumonijom mogu normalno da funkcionišu i obavljaju većinu svojih svakodnevnih zadataka sa malim
poteškoćama. Ljudi sa atipičnom pneumonijom takođe će imati određene simptome koje drugi sa
tipičnom upalom pluća često neće imati. To može uključivati izraženu glavobolju, nisku temperaturu, bol
u uhu i grlobolju. Simptomi atipične pneumonije imaju tendenciju da budu blaži i uporniji od onih kod
tipične pneumonije, koji se pojavljuju iznenada i izazivaju ozbiljniju bolest. Atipična pneumonija zahteva
različite antibiotike od tipične pneumonije, koju obično izaziva bakterija Streptococcus pneumonia.
Uzroci atipične pneumonije
Tri specifične infektivne bakterije uzrokuju većinu slučajeva atipične pneumonije:
Micoplasma pneumoniae obično inficira ljude mlađe od 40 godina sa blagim simptomima pneumonije.
Često izaziva i bolove u ušima, glavobolju i bol u grlu.
Chlamidophila pneumoniae je česta kod dece školskog uzrasta i mladih odraslih.
Legionella pneumophila je teža, generalno, i najčešće se viđa kod starijih odraslih osoba, pušača i onih sa
oslabljenim imunološkim sistemom. Takođe se naziva i legionarska bolest.
Retke slučajeve atipične pneumonije izaziva bakterija Chlamidophila psittaci, koja se prenosi od
zaraženih ptica, kao što su papagaji i i živina.
Osobe pod većim rizikom od oboljevanja?
Atipična pneumonija može zaraziti bilo koga. Postoje faktori koji povećavaju šanse za razvoj bolesti.
Rizične grupe uključuju:

 osobe koji puše
 osobe starijih od 65 godina
 deca mlađa od 2 godine
 svako sa hroničnim respiratornim stanjem
 osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom
 osobe koje žive ili rade u oblasti u kojoj se često javljaju izbijanja atipične pneumonije; ova
mesta uključuju školske i fakultetske domove, staračke domove i bolnice.
Atipična pneumonija je zarazna, ali je potrebno duže da se simptomi pojave u poređenju sa drugim
uobičajenim infekcijama, kao što su tipična pneumonija ili virusi prehlade i gripa. Širi se bliskim
kontaktom. Kašalj i kijanje koji sadrže infektivne patogene prolaze kroz vazduh od osobe do osobe.
Simptomi atipične pneumonije
Simptomi atipične pneumonije se javljaju polako. Neko ko je zaražen možda neće primetiti simptome do
1-4 nedelje nakon izlaganja infekciji. Kada se simptomi pojave, oni se pogoršavaju u narednih 2-6 ​​dana.
Simptomi mogu uključivati:
 uporan kašalj koji može dolaziti u napadima tokom dana
 simptomi slični gripu, kao što su groznica, jeza ili hladan znoj
 bolno ili suvo grlo sa svrabom
 uporna glavobolja
 slabost ili umor
 bol u grudima pri dubokom disanju
 bolovi u mišićima i zglobovima
Simptomi atipične pneumonije mogu se razlikovati u zavisnosti od vrste bakterije koja izaziva infekciju.
Neko sa atipičnom pneumonijom može takođe doživeti sekundarna stanja, kao što su osip ili infekcije
uha, posebno ako imaju oslabljen imuni sistem.
Dijagnostikovanje atipične pneumonije
Dijagnoza atipične pneumonije zahteva nekoliko koraka.
Prvo, lekar će postaviti pitanja o simptomima i koliko dugo ih osoba ima. Oni takođe mogu pitati o bilo
kakvom kontaktu sa drugima koji bi mogli biti nosioci infekcije. Dijagnoza takođe uključuje fizički
pregled. Lekar će proveriti temperaturu i zabeležiti puls i brzinu disanja. Takođe, slušaće disanje osobe
pomoću stetoskopa. Lekar će obično proveriti nivo kiseonika u krvi pomoću malog uređaja poznatog kao
pulsni oksimetar koji klizi na prst osobe.
Ponekad je potreban rendgenski snimak grudnog koša. Ovo može pomoći da se napravi razlika između
atipične pneumonije i drugih stanja.
U nekim slučajevima, testovi krvi su neophodni da bi se proverila krvna slika osobe i funkcija bubrega,
kao i da bi se identifikovala vrsta prisutne bakterije. Ovi testovi se često rade ako je došlo do izbijanja
jedne vrste atipične pneumonije.
Lečenje atipične pneumonije

Većina slučajeva atipične pneumonije dobro reaguje na lečenje. Lekari će prepisati antibiotike za
atipičnu upalu pluća, imajući u vidu da antibiotici deluju samo protiv infekcija izazvanih bakterijama.
Takođe, nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu pomoći u smanjenju simptoma, kao što su groznica,
bolovi i bol. Pijenje puno tečnosti bez kofeina, kao što su voda i biljni čaj, može da olakša izbacivanje
sluzi.
Važno je da se odmorite dok se telo nosi sa infekcijom. Previše fizičkog ili mentalnog stresa može
dodatno oslabiti imuni sistem i produžiti simptome. Takođe je važno da ne uzimate lekove protiv
prehlade ili kašlja bez recepta. Ovi lekovi mogu otežati telu da izbaci višak sluzi i sputuma koji se stvara.
U teškim slučajevima atipične pneumonije možda će biti potrebna hospitalizacija. Ovo je češće kod ljudi
sa oslabljenim imunološkim sistemom ili hroničnim bolestima, uključujući dijabetes, bolesti srca ili
bolesti pluća.